Krajnji cilj borilačkih veština je da ne moramo da ih koristimo. – Mijamoto Musaši
U svetu gde ne manjka ratova i sukoba, jedan od puteva ka miru može biti praktikovanje aikidoa. Nastao na temeljima drevnih tehnika borbe, aikido se razvio u modernu borilačku veštinu koja ima za cilj, po rečima njenog osnivača, pomirenje celog sveta.
Postoji izreka koja kaže da mnogo različitih puteva vodi do vrha planine. Ki aikido je jedan od tih puteva. Taj put podrazumeva profinjenje ljudskog karaktera i rafinisanje same veštine. Veština borenja se pretvara u umetnički put, na kom su lepota i harmonija prioritet. Istinski majstor preusmerava nepoželjna dejstva koja mu prete i transformiše ih u lekcije iz kojih može da uči i napreduje na svom Putu.
Aikido nije, i nikad neće biti sport, jer nema takmičenje i svha mu nije pobeđivanje protivnika. Mogli bismo reći da je jedino takmičenje sa samim sobom. U sportu postoje podele na kategorije, lake i teške, muškarce i žene, juniore i seniore, ali u životu to nije tako. Jači će napasti slabijeg; slabiji će se udružiti da napadnu jačeg; napad će biti neočekivan, a pravila se neće poštovati. Zato u našem klubu vežbaju podjednako i deca i odrasli, muškarci i žene, bez obzira na godine i iskustvo. Svako uči da vrednuje svoje sposobnosti, da se izražava na svoj način.
Aikido možda najbolje može da nastavi da se razvija ako ga posmatramo kao umetnost. U tom pogledu treba pronaći balans, jer lako je zastraniti i od aikido tehnike napraviti koreografiju, pokret bez dubljeg smisla i protoka Kija, dok sa druge strane neko može da ode potpuno u borilački pristup, gde partnera tretira kao protivnika i pokušava da ga savlada.
Dobar mač je onaj koji ostaje u svojim koricama. – japanska poslovica
Osnovna ideja ki aikidoa je sklad uma i tela, kroz zajednički rad partnera na kreiranju tehnika. Dok većina borilačkih veština funkcioniše po principu sudara, ki aikido za cilj ima uklapanje sa partnerom i njegovom energijom, tako da niko ne bude povređen. Poenta je zaštititi se i uraditi tehniku tako da se um napadača promeni iz borilačkog u neborilački. Naglasak je na Ki No Nagare (besprekidnom toku Kija). Pad u tehnici nije poraz i Uke (onaj koji napada) koristi kotrljanje po podlozi da bi nastavio kretanje. U stvarnoj situaciji gde je čovek ugrožen, ove iste tehnike bi izgledale potpuno drugačije – bile bi skraćene, odsečnije i brutalnije, u skladu sa situacijom. Nakon bacanja teško da bi neko ustao.
S obzirom da se ki aikido pristup temelji na miroljubivosti, nije nam cilj da povredimo bilo koga. Kod ljudi koji nisu preterano upućeni u ovu tematiku, tu najčešće nastaje problem u razmišljanju. Osoba koja ima borilački um, teško može odmah to da shvati, čak i kada uvidi da je na pravom mestu i da to što vežba stvarno vredi. Potrebno je vreme da se obrade određeni koncepti.
Kada radimo tehniku kako treba, na lep, harmoničan i fluidan način, s punom pažnjom i korektnim ophođenjem prema partneru, pravimo napredak kod nas samih i partnera s kojim radimo. Tako ne dolazi do frustracije, niti povreda. Imamo lep osećaj, zdravu psiho-fizičku aktivnost.
S druge strane, borilački um se javlja i kaže: „Ali šta ako te neko stvarno napadne...?!“
Stvar je u tome da kad vežbamo na ki aikido način, mi uvek u kriznoj situaciji možemo da skratimo tehniku i po potrebi je učinimo opasnom. Suprotno, ako neko stalno uvežbava skraćenu, destruktivnu, agresivnu borilačku tehniku koju praktikuje na tvrd i krut način, on nikad ne može da omekša i bude kao voda. Uvek je u sukobu.
To je glavna razlika – ki aikido učenje je za svakodnevni zdrav život. Zapravo je prilično jednostavno nekome polomiti nos, ruku ili nogu, ili čak oduzeti život. Izazov današnjeg vremena je u tome da poboljšamo sebe i svoje okruženje, izborimo se sa svakodnevim problemima i uspostavimo harmonične odnose sami sa sobom, svojim bližnjima, saradnicima i celim svetom.
Krajnji cilj borilačkih veština je da ne moramo da ih koristimo (u svrhu borenja). Kad smo jaki, stabilni, samouvereni i moćni, pritom usklađeni i puni razumevanja, loše stvari ne lepe se za nas – kao da nas zaobilaze.
Imperativ u vežbanju ki aikidoa je naučiti kako gospodariti svojim snagama, ostvariti potpuno potencijal koji nam je priroda dala. Biti bolji čovek.
Yorumlar